Kako prepoznati simptome anksioznosti? Vodič psihoterapeuta o fizičkim, psihičkim i ponašajnim znacima, sa savetima kada potražiti stručnu pomoć.

Kako prepoznati simptome anksioznosti?

Ljudi vrlo retko dolaze sa već „spakovanim“ imenom za ono što proživljavaju. Češće dolaze s gomilom telesnih i psihičkih znakova koji im sami po sebi nemaju smisla, a koji im život prave sve težim. Uglavnom niko ne kaže da “ima anksioznost” već se žali da ne može da spava normalno ili da ima “čvor u stomaku”, “nema mira” ili “stalno oseća stezanje u grudima a kardiolog kaže da je sve okej”.

Veliko istraživanje sprovedeno na 1.000 pacijenata primarne zdravstvene zaštite pokazalo je da je 38% prijavilo bar jedan telesni simptom kao što je glavobolja, bol u grudima, vrtoglavica ili nesanica — ali da je u svega 16% slučajeva taj simptom imao organski uzrok. Drugim rečima, ogroman procenat onoga što doživljavamo kao „telesnu“ tegobu zapravo je signal psihološkog porekla. Najčešće — anksioznosti.

To ne znači da simptomi „nisu stvarni“. Naprotiv — oni su veoma stvarni. Samo što njihov koren nije tamo gde mislimo da jeste.

Kako osoba najčešće opisuje anksioznost?

U mojoj ordinaciji ponavljaju se gotovo identične rečenice. Različiti ljudi, različite životne priče, ali jezik anksioznosti je iznenađujuće sličan:

• „Imam osećaj da ne mogu da se smirim.“
• „Stalno mi je nešto u stomaku.“
• „Ne mogu da prestanem da razmišljam.“
• „Bojim se da će mi se nešto desiti.“
• „Budim se već umorna.“
• „Stiska me nešto u grudima.“
• „Sve me iritira, a posle se osećam loše zbog toga.“
• „Kao da stalno čekam da se desi nešto loše.“

Ako ste se makar u jednoj rečenici prepoznali — niste sami, i niste preterali. Tako zvuči anksioznost.

Tri grupe simptoma anksioznosti

Anksioznost retko dolazi samo u jednom obliku. Ona se obično manifestuje kroz tri međusobno povezane grupe simptoma — fizičke, psihičke i ponašajne. Najčešće su sve tri prisutne istovremeno, ali jedna grupa može biti dominantna i baš ona je ono što ljude dovodi do toga da „nešto preduzmu“.

Fizički (telesni) simptomi anksioznosti

Ovo je grupa simptoma koja ljude najčešće prvo odvede kod lekara — a ne kod psihoterapeuta. Logično. Kada vas „steže“ u grudima, normalno je da prvo posumnjate na srce, a ne na nervni sistem.

Najčešći fizički simptomi anksioznosti uključuju:

• ubrzan rad srca ili osećaj „lupanja“ srca
• stezanje ili pritisak u grudima
• ubrzano, plitko disanje ili osećaj „gutljaja vazduha“
• napetost u mišićima (naročito u ramenima, vratu i vilici)
• „stezanje“ ili „leptirići“ u stomaku, mučninu, problem s varenjem
• vrtoglavicu ili osećaj nesigurnosti na nogama
• tenzione glavobolje
• prekomerno znojenje (često samo dlanovi, stopala ili pazuh)
• trzanje očnog kapka ili drugih mišića
• razne svrabove i osetljivost kože
• nesanicu, plitak san ili rano buđenje
• konstantan osećaj umora čak i posle sna
• trnjenje u rukama, nogama ili oko usana
• suva usta
• hladne ruke i stopala
• osećaj slabosti
• učestalo mokrenje
• dijareja ili zatvor

Važna napomena: kod fizičkih simptoma uvek se prvo isključuju organski uzroci. Ako vas nešto steže u grudima, prvo idete kod kardiologa. Tek kada se sa sigurnošću isključi fiziološka osnova, simptome možemo da posmatramo kao manifestaciju anksioznosti.

Sve više istraživanja, među kojima i radovi neuronaučnice Sare Garfinkel sa University College London, ukazuju na to da osobe sklone anksioznosti imaju izmenjen način „čitanja“ sopstvenog tela — fenomen koji se u nauci zove interocepcija. Ukratko: nervni sistem anksiozne osobe pojačano registruje normalne telesne signale (ubrzan puls, normalno disanje posle penjanja stepenicama) i tumači ih kao opasnost. Telo „viče“ čak i kad ne treba. To je jedan od razloga zašto čak i racionalno znanje da „nije ništa ozbiljno“ nije dovoljno da se simptomi povuku.

Psihički simptomi anksioznosti

Psihički simptomi su ono što se dešava „iznutra“ — u mislima, osećanjima i unutrašnjim doživljajima. Često su najmanje vidljivi spolja, ali su najiscrpljujući:

• konstantna briga, neretko o više stvari istovremeno
• „vrtenje“ istih misli (ruminacija) — mentalni hrčak u točku
• katastrofično razmišljanje („šta ako…“)
• osećaj da se nešto loše sprema, bez jasnog povoda
• teškoće s koncentracijom i pamćenjem
• osećaj „praznine“ ili „magle“ u glavi
• pojačana razdražljivost — sitnice koje vas pre nisu doticale, sada vas razbijaju
• osećaj otuđenosti od sebe ili okoline (depersonalizacija/derealizacija)
• preplavljujuća tuga ili plačljivost koja „izlazi niotkuda“
• konstantan unutrašnji nemir — kao da uvek nešto treba da uradite, ali ne znate šta
• strah da će osoba “poludeti” ili izgubiti kontrolu

Psihijatar i neuronaučnik Džadson Bruer (Judson Brewer) u svojoj knjizi „Unwinding Anxiety“ (knjiga je prevedena i može se kupiti i na Balkanu) opisuje brigu kao mentalnu naviku — mozak greškom shvata da nas razmišljanje o problemu „štiti“, iako to razmišljanje zapravo samo hrani anksioznost. Otud klasično pitanje koje pacijenti postavljaju: „Pa znam ja da nema razloga za brigu, zašto onda ne mogu da prestanem?“ Odgovor je — zato što anksioznost ne živi u delu mozga koji funkcioniše logički.

Ponašajni simptomi anksioznosti

Treća grupa simptoma — ponašajni — često je upravo ona zbog koje anksioznost postaje stvarni problem. Naime, sve dok osoba samo „trpi“ misli i telesne tegobe, njen život spolja izgleda manje-više normalno. Ali u trenutku kada počne da menja ono što radi ili ne radi — kvalitet života počinje vidljivo da opada.

Najčešća ponašanja koja ukazuju na anksioznost:

• izbegavanje određenih situacija, mesta ili ljudi
• otkazivanje društvenih obaveza u poslednjem trenutku
• prekomerno proveravanje (zaključanih vrata, simptoma, mejlova, partnerovog telefona)
• traženje neprestanog umirenja od drugih („Reci mi da je sve u redu“)
• odlazak kod više lekara zbog istih simptoma
• prejedanje ili impulsivne kupovine kao način smirivanja
• nemogućnost da se opustite čak i kada nemate obaveze
• odugovlačenje s donošenjem odluka, čak i sitnih
• prekomerno informisanje (Google-anje simptoma, čitanje vesti satima)
• vezivanje za određene „rituale“ koji „treba“ da spreče da se nešto loše desi

Ono što ove obrasce čini posebno opasnim jeste činjenica da svaki od njih kratkoročno smanjuje anksioznost. Otkažem druženje — laknulo mi je. Proverim deset puta da li sam zaključala vrata — smirim se. Pojedem celu čokoladu — anksioznost na trenutak utihne. I baš zato se ovi obrasci ponavljaju, učvršćuju, i vremenom postaju automatski. Ono što kratkoročno spasava — dugoročno stvara problem.

Na primer, osoba može mesecima ići kod lekara zbog lupanja srca, pritiska u grudima i osećaja slabosti. Nalazi su uredni, ali ona se i dalje ne oseća sigurno. Počinje da meri pritisak više puta dnevno, izbegava kafu, ne ide sama u šetnju i stalno pita bliske ljude da li izgleda dobro. U tom trenutku problem više nije samo simptom — problem postaje krug straha, proveravanja i izbegavanja.

Ova ponašanja često nazivamo i sigurnosnim ponašanjima. To su stvari koje osoba radi da bi se trenutno osećala sigurnije, ali koje dugoročno šalju poruku nervnom sistemu: “bez ovoga ne možeš da izdržiš”.

Kada simptomi nisu samo stres?

Ovo je pitanje koje mi ljudi vrlo često postavljaju. I razumem otkud potreba — niko ne želi da od svake životne tenzije pravi dijagnozu. Ali postoji jasna razlika između stresa i anksioznosti, i vredi je znati.

Stres je obično reakcija na konkretnu, prepoznatljivu situaciju. Predstojeći ispit, težak razgovor sa šefom, gust raspored. Kada se situacija završi — stres prolazi. Telo se vraća u ravnotežu, san se vraća, misli se umiruju.

Anksioznost je drugačija u nekoliko ključnih tačaka:

• Traje duže nego što situacija opravdava — ili nema jasne situacije uopšte
• Disproporcionalna je u odnosu na povod („Zašto me ovo tako pogađa?“)
• Pojavljuje se i kada nema razloga — usred mirne nedelje, na odmoru, u trenucima kada bi sve trebalo da bude u redu
• Ima telesnu komponentu koja se ne smiruje voljnim opuštanjem
• Menja vaše ponašanje — počinjete da izbegavate, povlačite se, ograničavate

Drugim rečima: stres je gost koji dođe i ode. Anksioznost ostaje. (Pročitajte više: Šta je anksioznost — kompletan vodič psihoterapeuta)

Simptomi koji liče na anksioznost, ali to nisu

Ponekad se takođe dešava da ljudi dođu s nekim simptomima za koje smatraju da jesu anksioznost – ali da oni to, u stvari, nisu.

Neki deficiti vitamina i minerala — naročito gvožđa (feritina), vitamina D, magnezijuma i vitamina B12 — mogu da daju simptome koji su jako slični anksioznosti: ubrzan puls, drhtavica, nemir, problem sa snom. Disfunkcija štitne žlezde (naročito hipertireoza) daje skoro identičnu kliničku sliku kao generalizovani anksiozni poremećaj. Neke aritmije srca, perimenopauza, dijabetes, čak i prekomerno konzumiranje kofeina — sve to može da imitira anksioznost.

Ako su fizički simptomi izraženi, novi, neobični ili vas plaše, korisno je da se prvo javite lekaru i proverite osnovne zdravstvene faktore. To ne isključuje psihoterapiju, već daje kompletniju sliku.

Kada treba potražiti pomoć?

Ne morate čekati veliku „krizu“. Evo jasnih signala da je vreme da razmislite o psihoterapiji:

• Simptomi traju duže od nekoliko nedelja ili meseci i ne povlače se
• Utiču na san, ishranu ili koncentraciju — funkcionalnost vam je narušena
• Počeli ste da izbegavate situacije, mesta ili ljude koje ste ranije normalno podnosili
• Imate fizičke simptome koje su lekari isključili kao organske
• Bliski ljudi primećuju promenu kod vas — često to oni vide pre vas
• Osećate da vam je kvalitet života ozbiljno opao
• Vlastiti pokušaji (čitanje, meditacija, vežbanje, promena životnog stila) ne donose dovoljno olakšanja

(Saznajte više: Kako psihoterapija pomaže kod anksioznosti)- ovo ću napisati

Najveća greška koju ljudi prave nije što su otišli na terapiju „prerano“. Najveća greška je obično što su čekali predugo — dok anksioznost nije ukrala godine života, prilike, odnose, mirne dane.

Najčešća pitanja o simptomima anksioznosti (FAQ)

Da li svaki čovek povremeno ima neke simptome anksioznosti?

Da. Strah, briga, povremeno lupanje srca ili „stezanje“ u stomaku pred važan događaj — to je deo ljudskog iskustva, ne bolest. Razlika između „normalne“ anksioznosti i one koja zahteva pomoć leži u intenzitetu, trajanju i uticaju na funkcionisanje. Kada simptomi počnu da ograničavaju ono što radite ili da vam kradu kvalitet života, vreme je da im obratite pažnju.

Mogu li simptomi anksioznosti biti isključivo fizički, bez psihičkih?

Mogu, i to češće nego što ljudi misle. Postoji oblik anksioznosti gde je telo „ono što govori“ — osoba ne primećuje uznemirenost u mislima, ali ima ubrzan puls, probleme sa stomakom ili glavobolje. Ovo je naročito često kod ljudi koji su naučili da „ne razmišljaju o sebi“ ili da „guraju“ osećanja. Telo onda preuzima posao i šalje signale na jedini način koji zna.

Zašto je moja anksioznost gora ujutru?

To je vrlo česta žalba i ima fiziološko objašnjenje. Kortizol — hormon stresa — prirodno je najviši u prvim satima posle buđenja (tzv. cortisol awakening response). Kod ljudi sa anksioznošću ovaj jutarnji skok je često izraženiji, što daje osećaj uznemirenosti, pritiska u grudima i „crnih misli“ odmah po buđenju. Tokom dana se to obično postepeno smiruje. Jutarnja anksioznost je nešto što se dobro tretira terapijom i određenim životnim navikama.

Zašto je moja anksioznost gora uveče ili noću?

Kod mnogih ljudi anksioznost se pojača uveče jer se tada dan konačno utiša. Dok smo zauzeti obavezama, sistem nekako “drži stvar pod kontrolom”. Kada legnemo, nema više spoljašnje buke, pa više i jasnije čujemo sopstvene misli koje nas uznemiravaju. Tada se javljaju brige, telesni simptomi, preispitivanja i strah od nesanice. Ako se ovo ponavlja, vredi obratiti pažnju, jer noćna anksioznost može ozbiljno iscrpeti nervni sistem.

Da li anksioznost može da boli?

Da. Telesni bolovi su među najčešćim simptomima anksioznosti — naročito tenzione glavobolje, bolovi u vratu i ramenima, bol u leđima i bolovi u stomaku. Nervni sistem koji je hronično u stanju „pripravnosti“ drži mišiće stalno napetim, što vremenom dovodi do realnih, merljivih bolova. Ovi bolovi nisu izmišljeni — oni su stvarna posledica stvarnih fizioloških promena.

Kako da znam da li je u pitanju anksioznost ili nešto fizički ozbiljno?

Najpoštenije rečeno — sami ne možete uvek znati, i ne treba ni da pokušavate. Ako imate uporne fizičke simptome, prvo idite kod lekara i uradite osnovne analize. Tek kada se sa sigurnošću isključi fiziološki uzrok, simptome možemo da pripišemo anksioznosti. Pravilo je jednostavno: telo prvo, glava drugo.

Da li se simptomi anksioznosti mogu pojaviti „iz vedra neba“?

Subjektivno — da, deluju kao da dolaze niotkuda. Objektivno — gotovo nikada nije tako. Iza naizgled iznenadne anksioznosti obično stoji nakupljanje — nedeljama, mesecima ili godinama nerešavanih napetosti, neizraženih emocija, neispavanosti ili životnih pritisaka koji su tiho gradili teren. Telo i nervni sistem imaju svoj kapacitet, i kada se on prepuni, simptomi „izbijaju“ čak i u trenutku koji deluje sasvim miran.

Ako se prepoznajete u ovom tekstu i osećate da vam simptomi anksioznosti sve više sužavaju život, ne morate sami da pogađate šta se dešava. Psihoterapija može pomoći da razumete svoj obrazac anksioznosti i naučite kako da ga postepeno menjate.

Izvori

• Kroenke, K., & Mangelsdorff, A. D. (1989). Common symptoms in ambulatory care: incidence, evaluation, therapy, and outcome. The American Journal of Medicine.
• Brewer, J. (2021). Unwinding Anxiety: New Science Shows How to Break the Cycles of Worry and Fear to Heal Your Mind.
• Garfinkel, S. N., & Critchley, H. D. (2017–2024). Interoception and emotion; interoceptive pathways in mental health conditions. University College London.
• World Health Organization (2022). Mental Health and COVID-19: Early evidence of the pandemic’s impact.