Anja Vuletić

Moja odluka da upišem studije psihologije, a kasnije i edukaciju za psihoterapeuta, proistekla je iz večite radoznalosti da razumem različite ljude oko sebe i posvedočim ljudskoj neponovljivosti i različitosti. Još kao dete, najviše sam uživala sedeći pored svojih roditelja i slušajući priče ljudi koji nam dođu u goste.Oduvek me fasciniralo to kako smo svi različiti, a opet tako slični.

Tokom odrastanja sam često bila osoba kojoj su se i stariji i mlađi poveravali i pričali o svojim životima i stvarima koje ih muče, jer su osećali da ih neću osuditi i da ću ih za mnoge stvari razumeti, jer sam i sama prošla kroz mnogo toga. Takođe uvek sam gajila stav da je “sve to ljudski” i da “šta god da osećaš je ok da  osećaš”. Tada se več rodilla ljubav prema pomagačkoj profesiji i to je trenutak kada sam postala gladna znanja kako bih mogla bolje da razumem i sebe i druge i kako bih znala kako da pomognem, osim što sam tu da saslušam. U psihoterapiju sam se dodatno zaljubila kada sam krenula na nju kao klijent i kada sam videla koliko je moćan odnos koji se gradi između terapeuta i klijenta i kako kroz odnos i različite tehnike mogu da se prevaziđu različita neprijatna i ograničavajuća stanja koja su u mom slučaju bila ispitna i zdravstvena anksioznost.

Racionalno-emotivno i kognitivno-bihejvioralna terapija me je privukla zbog osnažujuće ideje da je moć promene u nama. Iako postoji mnogo faktora koje ne možemo da kontrolišemo, način na koji ćemo sagledati situaciju i značenje koje ćemo joj pripisati, daje nam moć da se suočimo sa raznim životnim okolnostima. U svom radu trudim se da osnažim klijente upravo kroz taj pristup, tako što zajedno istražujemo šta je ono na čemu žele da rade, kako vide određene situacije i kakve poruke šalju sebi u vezi sa njima.

Psihoterapiju vidim kao priliku da kroz topao, podržavajući odnos budem tu za ljude dok otkrivaju svoje unutrašnje borbe, snove i nadanja. Verujem u snagu odnosa koji leči, gde se klijenti osećaju sigurno, prihvaćeno i dovoljno slobodno da podele svoja osećanja, znajući da imaju nekoga ko će ih razumeti i podržati na putu promene koju žele.Taj put sa njima doživljavam kao istinsku privilegiju i inspiraciju.